Naslovna  |  Izložbe  |  Jugo, moja Jugo

Aktuelna izlozba

foto detaljnije

Jugo, moja Jugo

Gastarbajterske priče o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu

Newsletter

facebook twitter you tube
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

15.12.2016.

Jugo, moja Jugo

Gastarbajterske priče o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu

 

Izložba Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče, o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj, otvorena je u Muzeju istorije Jugoslavije 15. decembra 2016. godine. Izložba je deo šireg istraživačkog projekta koji je povezan sa dva značajna datuma: 50 godina od potpisivanja Sporazuma o angažovanju radne snage sa Austrijom 1966. i sa Nemačkom 1968. godine.

 Na čelu stručnog tima izložbe Jugo, moja Jugo su: Aleksandra Momčilović Jovanović i Tatomir Toroman, kustosi, etnolozi-antropolozi (Muzej istorije Jugoslavije) i Ljubomir Bratić, politički filozof i aktivista (Beč). Saradnici na projektu su Vladimir Ivanović, istoričar (Berlin), Rudiger Rosig, sociolog i novinar (Berlin), Vesna Đokić, istoričarka (Arhiv Jugoslavije), Boris Kralj, umetnik i fotograf (Berlin) i Marija Dragišić, etnološkinja (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture).

Po prvi put u domaćoj muzejskoj praksi, izložba Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče  obrađuje ovu temu u želji da osvetli segment manje-više negirane istorije ljudi, koji su sterotipizirani i kojima je osporavana uloga u kulturnom i privrednom razvoju Jugoslavije. Muzejskoj interpretaciji prethodila su terenska i arhivska istraživanja, a razumevanju kompleksnosti fenomena pomogli su brojni radnici na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj deleći svoja sećanja i njima značajne predmete. 

Gastarbajteri su imali višestruk uticaj na jugoslovensko društvo i kulturu, posebno na svakodnevni život stanovništva i često su u lokalnim zajednicama bili glavni inicijatori i akteri raznih promena. Odlazili su uglavnom iz malih, najčešće seoskih, sredina u industrijske centre Zapadne Evrope. Menjali su dotadašnje i sticali nove navike i običaje postajući značajni socio-kulturalni medijatori u komunikaciji i razmeni između socijalizma i kapitalizma, Istoka i Zapada, sela i grada, Balkana i Evrope. Gastarbajteri su uticali i na svakodnevni život u Nemačkoj i Austriji postajući, umesto gostiju, kolege i komšije, prijatelji i prihvaćeni članovi zajednice.

 Izložba će biti otvorena do kraja maja 2017. godine. U okviru dodatnih programa biće organizovana stručna vođenja kroz izložbu, radionice za decu, projekcije filmova i debate. Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Austrijskog kulturnog foruma i Gete instituta.

SEGMENTI IZLOŽBE JUGO, MOJA JUGO

 

Izložba se sastoji od tri glavne celine: Tragovi, Ljudi i Samoistorizacija.

U celini Tragovi grupisani su istorijski tragovi – dokumenti i predmeti koji su bili zaboravljeni, zanemareni, procenjeni kao nevažni, a koji su pronađeni u istorijskim i medijskim arhivima, ali i na buvljim pijacama.

Gastarbajterske priče u segmentu Ljudi imaju obrise moderne (anti)bajke u kojoj se mnogima pružila prilika za srećnim krajem, ali ne bez žrtve i trajnih ožiljaka. Kroz lične predmete i sećanja prikazan je gastabajterski život razapet između dubokih krajnosti, tuge i blagostanja, velike uskraćenosti naspram uspeha, naglašavajući kontekst u kojem je, kao nikada ranije u istoriji, jedan radnik mogao sebi da priušti život u sopstvenom dvorcu.

 Celinu Samoistorizacija čine fragmenti gotovih izložbi nekada organizovanih od strane entuzijasta koji su pažljivo prikupljali i izlagali dokumentaciju o organizaciji društvenog života i jugoslovenskim klubovima radnika van zemlje, čime su sačuvali svoja iskustva i postavili temelje moderne muzejske interpretacije.